Sistemom zaštite predviđeno je da narukvicu nosi samo nasilnik, uz specijalni mobilni uređaj, dok žrtva nosi samo mobilni uređaj. Ovim sistemom predviđeno je definisanje bezbednih zona oko žrtve, kao što su kuća u kojoj živi, radno mesto, fakuletet i sve one zone kojima se ona najčešće kreće u toku dana. Ukoliko se nasilnik, pa i slučajno, približi nekoj od tih zona, automatski sistem i žrtva dobijaju obaveštenje. Svaki pokušaj nasilnika da manipuliše opremom za praćenje se registruje i odmah prijavljuje centru za praćenje putem mobilne komunikacije.
Uvođenje ovog sistema zaštite deo je aktivnosti u okviru projekta „Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji“ koji sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srbije, a finansijski podržava Ministarstvo spoljnih poslova Norveške.
Tehnologija praćenja se koristi kako bi se povećao osećaj sigurnosti i bezbednosti samih žrtava, ali kako bi se i obezbedio bolji nadzor nad počiniocima nasilja da li oni poštuju hitne mere udaljavanja nasilnika iz stana ili zabranu prilaska žrtvi, koje su uvedene u naš zakonodavni sistem Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici – kaže menadžerka projekta Natalija Ostojić.
Španija je prva zemlja na svetu koja je uvela ovaj sistem i to 2009. godine. Španski model podrazumeva da žrtva daje svoj pristanak i doborovoljno učestvuje u programu zaštite i praćenja. Pristup podacima o lokacijama na kojoj se kreće žrtva imao bi samo centar za praćenje i Ministarstvo unutrašnjih poslova RS. Portugal je uveo ovaj sistem takođe 2009. godine, a funkcioniše i u Argentini i Urugvaju. Uvođenje sličnih rešenja planiraju i Čile, Francuska, Velika Britanija, Gruzija, Slovačka, Italija, Brazil, Holandija, Panama.
Od početka 2019. godine do 28. jula, u Srbiji je u porodično partnerskom nasilju ubijeno 15 žena, podaci su koje je objavila Mreža žena protiv nasilja.
Sandžak PRESS